Pošto sam u poslednje vreme sve češće svedok nemilih i degutantnih postova na našoj glavnoj i opšteposećenoj socijalnoj mreži Facebook-u, posle dužeg razmišljanja i vaganja da li da se upuštam u ovakav tekst ili ne, odlučila sam da ipak želim javno da iznesem neke svoje unutrašnje monologe, osećanja i razmišljanja.
Posle svega što sam videla i pročitala proteklih dana ne mogu, a da se ne zapitam u kakvo smo se to društvo pretvorili, jer ako smo vremenom postali takvi onda moram izraziti svoju duboku zabrinutost, a ako je stanje bilo takvo i ranije, samo ga ja nisam primećivala jer nisam toliko bila u kontaktu sa svim postovima pojedinih osoba, onda je to svakako podjednako poražavajuće. Da li je uticaj zapadne kulture u pitanju ili je plesna zajednica postala već toliko velika i mnogobrojna da su takve stvari neminovna posledica stvaranja povezanosti i socijalnih veza osoba, koje imaju različite pojmove i shvatanja prijateljstva, saradnje, uzajamnog pomaganja i druženja, još uvek nisam odgonetnula, ali svakako svaki put ostanem zatečena i bez teksta postupcima nekih osoba (moram naglasiti vrlo često jednih te isih osoba) za koje ne mogu da iznađem racionalno objašnjenje ma koliko se trudila da ih opravdam.
Po mom mišljenu je potpuno u redu da neko o nekom ima negativne stavove, to je normalno i neizbežno, jer svi smo mi različite jedinke u adultnom dobu, svako je odrastao u drugačijoj sredini, imao drugačije vaspitanje, pa je prema tome prirodno da ćemo se sa nekim slagati i pronaći u prijateljstvu, a sa nekim razići u svemu tome iz više razloga. Dakle, potpuno je očekivano da neka osoba prema nekoj drugoj osobi gaji negativna osećanja, bilo da mu/joj se ne sviđa nečiji ples, način rada, odnosi prema drugim ljudima, postupci itd. Nisam za javno iznošenje negativnog mišljenja o nekome, ni u prenešenom smislu, ni u nekom drugom kontekstu uopšte. To je stvarno jako ružno i po mom mišljenju osobe koje to rade privlače pažnju na sebe, ovakvi postovu su vrlo često praćeni nekim samohvalisavim komentarom, pa se stiče utisak da osoba koja javno iznosi negativno mišljenje o nekom drugom, zapravo na taj način želi da skrene pažnju koliko je ona dobra ili šta već, jer očigledno nema drugi način da istakne svoje kvalitete.
Ono što je sa moje tačke gledišta potpuno nerazumljivo i neprihvatljivo je, ne potreba da se iznese negativno mišljenje o nekome svom sagovorniku u četiri ili šest očiju, putem telefona, privatne poruke, mejla i td, ta potreba je potpuno u redu, jer naravno ne mogu svi o svima imati lepo mišljenje i iznošenje i deljenje svojih stavova sa svojim prijateljima je nešto što svi rade, već ono što sledi posle, a to je da ta ista osoba koja je iznosila negativno mišljenje o nekome privatno, nakon toga javno hvali i komentariše na najlepši mogući način upravo osobu o kojoj je do malopre iznosila negativno mišljenje. Dakle, samo po sebi iznošenje svog mišljenja nekome privatno (trenutno smo fokusirani na iznošenje negativnog mišljenja) je po meni ok, dokle god stojite iza toga što ste rekli i dokle god to ima funkciju stava. Ukoliko iznesete negativno mišljenje o nekome, nakon čega ga hvalite na društvenoj mreži, to onda postaje puko ogovaranje te osobe, a ako ste tako mogli o toj osobi, možete i o svom malopređašnjem sagovorniku i o bilo kome drugom. Sagovornik se prirodno pita koliko je vaše mišljenje validno, da li ste tako pričali zbog podilaženja sagovorniku, jer znate da isti ima negativno mišljenje o dotičnoj osobi, pa sad ovoj drugoj osobi podilazite hvaleći je javno, time ste onda namirili obe strane i na kraju da li vi uopšte imate svoje mišljenje? Sagovornik prirodno gubi poverenje u vas i vaše rasuđivanje i vaš odnos prestaje da postoji na tom nivou na kom je bio do sada.
Prethodni opis je samo minorni delić kompleksnosti socijalnih odnosa unutar plesne zajednice o kojoj možemo napisati romane, ali trenutno mi je ovakvo ponašanje zapalo za oko i imala sam potrebu da to podelim sa ljudima javno. Nastavljam da se pitam šta je uzrok ovakvih postupaka. Ako o nekom mislite negativno i pričate nekom drugom o tome, onda čemu hvalospev o dotičnoj osobi na društvenoj mreži? Ili ako već imate lepo mišljenje o nekoj osobi, čemu onda iznošenje negativnog mišljenja privatno nekoj drugoj osobi?
Da li je to kodeks ponašanja na Facebook-u koji su ljudi prihvatili, ne bih znala da kažem zaista, ali isto tako se i pitam da li u savremenom demokratskom društvu zaista svaka osoba treba da ima pravo na svoje mišljenje, jer su očigledno neke osobe oportunistički nastrojene, veoma neodlučne i menjaju ga zavisno od okolnosti? I da li ako niko ne piše hvalospeve o vama na društvenim mrežama, to treba shvatiti kao ogroman kompliment, jer to onda znači da ljudi zaista lepo misle o vama? U svakom slučaju, prema staroj poslovici, dela su bitnija od reči, tako da ma šta govorili ili pisali naša dela ipak najmerodavnije pokazuju naše pravo mišljenje i naše težnje.
Do sledećeg unutrašnjeg monologa, Vaša Aruena.

Autor: Inessa Šesterikov Milićević, 26.10.2014.